Koliko znaš o odeći koju nosiš? Da li si se ikada zabavio/la temom vlakana u tekstilnoj industriji; kako se dobijaju i kroz koje procese prolaze pre nego završe kao tvoj omiljeni komad odeće?
Sigurna sam da već dosta znaš o ovoj temi, ali ako želiš da malo proširiš svoje znanje biće ti zanimljive informacije iz teksta koji sledi.
- Koža zna
Tekstilna vlakna delimo na prirodna i sintetička. Prirodna vlakna, na kojima ćemo se u ovom tekstu zadržati, su biljna, životinjska i mineralna vlakna. Pamuk, lan, konoplja, juta su neke od biljaka koje se uzgajaju na farmama, a tkanine dobijene od njihovih vlakana su upravo one koje najviše prijaju našoj koži pri nošenju.
Za prvi sloj odeće, onaj u dodiru sa našom kožom, biramo prirodne tkanine. Koža, kao naš najveći organ u direktnom dodiru sa odećom, nam saopštava kada nam nešto smeta ili ne prija. Svrab i crvenilo su prvi simptomi, zatim sledi neki drugi oblik dermatitisa - koprivnjača ili ekcem.
-Pesticidi
Kao što smo rekli, pamuk je prirodno vlakno koje se uzgaja na farmama širom planete. Uzgaja se na dva načina; konvencionalno i organski. Konvencionalni pamuk se dobija na farmama koje pri uzgoju koriste vrlo intenzivne poljoprivredne pesticide. Ovi pesticidi prolaze u vlakna i dalje se zadržavaju u predivima i tkaninama koje se koriste u tekstilnoj industriji. Pojmom pesticid najčešće nazivamo širok spektar hemijskih sredstava koja poljoprivrednici koriste pri uzgoju, a koriste ih zbog njihovih dobrobiti za produktivnost farme. To su hemikalije koje se koriste za zaštitu useva, odnosno suzbijanje poljoprivrednih štetočina koje mogu smanjiti prinos farme. Tako imamo a) insekticide - za suzbijanje insekata b) herbicide - za uništavanje korova c) rodenticide - za uništavanje glodara i d) fungucide - za uništavanje gljivica, plesni i bakterija.
Ovi pesticidi su dizajnirani da otrovne hemikalije, koje sadrže u svom sastavu, ispuštaju u zemljište. Osim što tako postaju veliki zagađivači okolnog zemljišta, oni takođe izazivaju glavobolju i mučninu kod radnika, ali i teže oblike bolesti kao što su karcinom i oštećenje reproduktivnih organa. Krajnji kupci garderobe napravljene od ovakvih tkanina takođe su izloženi ovim hemikalijama koje preko kože prodiru u telo i prouzrokuju im zdravstvene probleme.
Ovde nije kraj gomilanju hemikalija u ovim vlaknima. U daljem procesu obrade vlakna se izbeljuju, boje, omekšavaju raznim drugim hemikalijama.
-Alternativa
Na našu sreću postoji i drugi, mnogo humaniji, način uzgoja koji zaobilazi sve gore pomenuto, a to je organski uzgoj. Pamuk ovako uzgajan, proizveden je u skladu s međunarodno priznatim standardima organske proizvodnje.
To podrazumeva sledeće:
Zemljište očišćeno od eventualnih ranijih hemijskih tretmana i toksičnih ostataka, proizvodnju bez pesticida iz originalnog semena pamuka koje nije genetski modifikovano. Sva sredstva koja se dodaju prilikom proizvodnje su organskog porekla i ekološki prihvatljiva te u vlaknima nema nakupljanja štetnih supstanci koje iritiraju kožu. U daljem procesu obrade takođe nema upotrebe hemijskih sredstava. Za bojenje se koriste prirodni pigmenti i ekološki prihvatljive boje. Ovakva proizvodnja pogoduje zemljištu i vodenom sistemu, radnicima na farmama, ali i radnicima nadalje u svim fazama proizvodnje vlakana i tkanina kao i šivenja odeće. Pogoduje nama kao krajnjim konzumentima.
Materijali od ovih vlakana imaju duži životni vek u odnosu na one od konvencionalnih materijala što utiče na smanjenje tekstilnog otpada koje se gomila na deponijama širom naše planete.
-Bolji izbor
Odabirom ovog najprijatnijeg i najzdravijeg materijala biramo ono što najviše pogoduje našoj koži i našoj okolini. Organskim pamukom pravimo izbor kojim podržavamo zelenu industriju, brinemo o sebi i o životnoj sredini. Postajemo savesni kupci sa prioritetima koji su daleko iznad materijalnog.
Dragi moj čitaoče, želim ti dobrodošlicu u novu dimenziju konzumerizma.
Ukoliko si već deo ovog talasa svesnih kupaca drago nam je da si sa nama!
Autor:
Gordana Kešelj
